02/02/2026
To nije bilo kakav posao❤️❤️
Grooming je posao u kojem te pitaju:
“A ti se cijeli dan igraš s psićima?”
Da. I usput pregovaram s bićem od 35 kg koje je odlučilo da danas ne želi suradnju, ne želi nokte i ne želi tebe.
To je posao gdje: – uđeš normalan
– izađeš mokar, dlakav, savijen i sumnjaš u vlastite životne odluke
Ti nisi groomer.
Ti si frizer, psiholog, trener, fizioterapeut, vođa čopora i ponekad žrtveno janje.
Rad s psima znači da:
pas koji “ne grize” ima zube samo za tebe
pas koji “nikad nije bio agresivan” ima traumatičnu prošlost i osobni stav
pas koji “se doma ne linja” izgubi pola sebe na tvom podu
U jednom radnom danu: – nosiš psa teškog kao grijehe iz prošlih života
– razgovaraš s psom nježnije nego s ljudima
– ispričavaš se psu jer si mu dirnuo šapu
– i shvatiš da ti je dlaka u ustima normalnija od mentol bombona
Fizički zahtjevno?
Naravno. Leđa bole, ruke trnu, koljena krckaju.
Ali ti i dalje sagneš glavu i kažeš:
“Ajde, srce, još samo jednu šapicu.”
Emocionalno?
Tu tek počinje cirkus.
Vežeš se. Pamtiš ih. Brineš.
Primijetiš kad nešto nije u redu prije vlasnika.
I onda se praviš jak kad netko više ne dođe na termin 💔
Radno vrijeme?
Nema. Pas odlučuje.
Pauza? Kad pas dopusti.
WC? Luksuz.
Odjeća?
Crna – ali nikad zapravo crna.
Uvijek u nijansama haskija, retrivera i “ne znam čije je ovo”.
I znaš da si stvarno groomer kad:
– ne reagiraš na dlaku u kavi
– i misliš da je pas “bio super” iako si skoro izgubio živce i kičmu
Grooming nije posao.
To je poziv.
I malo dijagnoza.
Ali kad pas ode sretan, mekan, miran…
a ti ostaneš dlakav, umoran i nasmijan —
znaš da ne bi mijenjao ovo ludilo ni za što 🐾❤️
I.Puškarić
