15/05/2026
Apsurdi lijepe naše 🙃
Razgovor koji u zadnje vreme vodim (pre)često 😅
“Trebam ampulu/ogrlicu/tabletu protiv buha i krpelja?”
“ajoj, nemam nesmem ihprodavati”
“🤔🤨 kak to?”
“Jer nemam registriranu veterinarsku ljekarnu.”
"Pa vi ste veterinar...."
I tu obično kreće čuđenje 😄
Pa evo ukratko — apsurd naše države.
Da bi otvoril veterinarsku ljekarnu, nije dosta samo to kaj si završil veterinu.
Nekad si moral biti ovlašteni veterinar, kaj znači:
6 godina faksa + državni stručni ispit + ovlaštena veterinarska organizacija koja te šalje na taj isti ispit
A kad si sam svoj gazda i nemaš “nekoga iznad sebe” da te pošalje?
E onda kreće hrvatska administrativna avantura 🙃
Svojevremeno sam zvala Ministarstvo da pitam kak se ja uopće mogu prijaviti na taj ispit.
I stvarno je gospon bil jako ljubazan i rekel:
“Pričekajte još malo, mijenja se zakon.”
I stvari su se stvarno promijenile 🙂
Više nije trebalo biti “ovlašteni veterinar”, nego veterinar s važećom licencom.
Ali naravno… 😄
Uvijek postoji još neki papir.
U ovom slučaju to je bila famozna “Suglasnost na lokaciju veterinarske ljekarne”.
Veterinarske inspekcije govorile su mi da taj papir već godinama nitko ne izdaje i da mi ne treba.
Ali na službenim stranicama lijepo piše da ga izdaje -> veterinarska inspekcija 😅
I tak sam se jedno vreme vrtela između Ministarstva, inspektorata i raznih “pitajte ove druge” odgovora… dok na kraju nisam odustala.
I sad dolazimo do dijela koji ljudima najmanje ima smisla 😄
Nemam apsolutno ništ protiv ljudi koji rade u pet shopovima - ljudi delaju svoj posel 🙂
Ali malo je apsurdno da neko sa završenom trogodišnjom školom može prodavati veterinarske preparate u velikim lancima jer “negde postoji veterinar”… često više na papiru nego u stvarnosti 😉
A ja, nakon 6 godina veterine i s važećom licencom, u vlastitoj trgovini ne smijem prodati običnu ampulu protiv buha i krpelja.
I eto 🙂
To vam je odgovor na pitanje zakaj kod mene nema ampula.
Ne zato jer ne bi htela.
Nego zato jer je papirologija opet pobedila 🥲
