02/03/2023
Moj prvi pas
Da li ste znali da vam kućni ljubimci mogu poboljšati zdravlje?
🫀Pored pozitivnog uticaja na vaše srce, holesterol i pritisak, veliki broj studija je dokazalo da ljubimci pozitivno utiču i na mentalno zdravlje.
➡️ U daljem tekstu se neću baviti studijama već ću sa vama podeliti svoje lično iskustvo.
Svog prvog psa sam nabavila kada sam bila završna godina studija. Moje studiranje je trajalo, da pitate moje roditelje, rekli bi celu večnost. Kao što znamo veliki procenat studenata ima problem sa depresijom i anksioznošću. Pogotovo kada dođemo do samog kraja studiranja kada ni sami ne znamo kako dalje. Celokupnu situaciju posebno opterećuje sredina i porodica koja često nema razumevanja, već vam neko konstantno nabija pritisak sa svojim izneverenim očekivanjima.
Da stvar bude još gora dodala bih da sam tada živela na Kosovu, ako ste mislili da ne može gore, e pa može!
Dani su mi počinjali tako što se jedva nateram da ustanem, pored alarma mene bi budio miris pune piksle na stočiću pored glave. Instant odložim sve svoje obaveze i ostatak dana provedem u stanu mrzeći ceo svet. Dug period nebrige o svom psihofizičkom zdravlju je ruzultirao pojavom napada panike. I tako je meni izlazak iz kuće postao prava noćna mora.
Dugo sam tako živela, ni sama ne znajući šta se to meni tačno dešava. Danas je Google pravi brat kada je neznanje u pitanju pa sam tako iz dana u dan počela da kapiram da ću ipak morati na povremeno druženje sa psihologom. I tako je počela nova etapa u mom životu, popularan izraz danas zvani rad na sebi.
Ne mogu da kažem da psiholog nije pomogao jer sam posle naših seansi imala nalete sreće kojih u tom periodu dugo nije bilo.
U tim naletima sreće se ubrzo pojavila ideja da možda ne bi bilo loše da nabavim sebi pseće društvo. I tako se desila Goa moj prvi pas.
E sada bih da se vratimo na ta moja mrzovoljna buđenja. Ja sam zbog psa prestala da pušim u stanu, vodila sam se time da psi imaju bolje čulo mirisa i da puna piksla pored glave njoj sigurno smeta više nego meni.
Sreću koju pas oseća kada vidi da ste se probudili ne mogu da uporedim ni sa čim. Pa kao da niste spavali zajedno, kao da vas nije video tri dana... Svako jutro sam dobijala piling lica i masažu tela kada počne da se pentra po meni da bi mi dala poljubac za dobro jutro. Odlaganje svih obaveza je zamenilo planiranje odlaska u šetnju i brzo obavljanje njenih fizioloških potreba, zbog čega ja nisam više imala vremena da jutra započinjem sabirajući sve svoje negativne misli i na tome sam joj beskrajno zahvalna. Ubrzo sam u parku ispred zgrade upoznala Gorana i njegovog psa Huga. Goran je čovek od pedesetak godina, poreklom iz Vojvodine koji sa Hugom vodi jedan aktivan život. Znam šta ste pomislili, pa ko je upoznao vojvođanina koji ne voli da pešači.
Ne znam u kom su trenutku prestali napadi panike, sećam se da sam i tada dugo izbegavala duge šetnje i gužvu ali se sve promenilo kada smo u dogovoru sa Goranom počeli da obilazimo tvrđave i izletišta van grada. I tako je mene moj pas iz dana u dan izvlačio iz kuće. Ne samo to, već sam uz njenu pomoć upoznala sjajne ljude i njihove još sjajnije ljubimce. Natašu i labradora Lu, pa Stefana i stafordicu Lenu... Bilo je dana kada ne znam gde bih i sa kime pre išla. Da li jurcati sa stafordicom Lenom kod crkve ili ispijati kafu sa Natašom i Lu u Sohou (kafić sa najlepšom baštom u Kosovskoj Mitrovici) Odjednom je moj društveni život buknuo. Žurkanja i aftere sam zamenila odlaskom kući jer nisam želela da Goa predugo bude sama. Opijanja i nezdrave noćne aktivnosti su postale prošlost, a noćne šetnje i istrčavanje u parku kod mosta naša rutina. Toksična ogovaranja sa drugaricama su zamenile kučkarske priče u parku, gde mi random ljudi pričaju o navikama svojih ljubimaca a ja pomno slušam. Često bih hvatala sebe kako i ja prepričavam šta je Goa uradila tog dana, gde zvučim kao ponosni roditelji koji opisuju svoje prepametne bebe...
Pišite mi u komentarima ako želite nastavak.
