Mondo Animale Subotica Veterinarska Ambulanta

02/02/2019

!!!VAŽNO OBAVEŠTENJE IZ NAŠE PANČEVAČKE AMBULANTE!!! 🥺

10/10/2018

19/01/2018

PRAVILNA ISHRANA PASA
Ishrana psa mora biti pravilna i racionalna. Iako je pas mesožder, za njegovu ishranu se koristi hrana životinjskog i biljnog porekla. Dok je hrana životinjskog porekla bogata u prvom redu belančevinama, mastima, mineralnim sastojcima i vitaminima, dotle je hrana biljnog porekla bogata ugljikohidratima, vitaminima i mineralima.
Hrana treba da sadrži određenu količinu belančevina, koje služe za izgradnju tkiva, zatim masti i ugljikohidrate koji su izvor toplotne energije. Ugljikohidrate pas dobija uglavnom iz povrća i žitarica. Masnoća u hrani daje glatkoću i sjaj koži i dlaci. Minerali imaju važnu ulogu u organizmu pa je veoma važno da budu zastupljeni u dovoljnim količinama. Ukoliko to nije slučaj, onda je nužno da se posebno dodaju. Pas mora uvijek imati na raspolaganju sveže vode za piće. Vitamini su osobito važni jer regulišu funkcije pojedinih organa i moraju se osigurati u dovoljnim količinama. Vitamine treba pas da prima u hrani. U tu svrhu psima se daju: sirovi žumanac jajeta, sirova teleća jetra, kiselo mleko, svež kravlji sir. Ukoliko sa hranom nije moguće osigurati dovoljne količine vitamina, onda je nužno davati vitaminske preparate po uputstvu proizvođača. Belančevine se nalaze najviše u mesu, mleku i mlečnim proizvodima, jajima, a u manjoj meri i u biljnim proizvodima.
Od hrane životinjskog porekla najčešće se upotrebljavaju goveđe i jagnjeće meso, retko konjsko (može izazvati dermatoze i prolive), svinjsko meso (sadrži mnogo masti), sirove kosti (imaju slabu hranljivu vrednost), mleko (obavezno se daje štenadima; odraslim psima nije preporučljivo), svež sir, jaja, riba (kuvana i očišćena od kostiju), mesno i koštano brašno, te krv i iznutrice. Iznutrice treba uvek kuvati. Neki psi su alergični na srce (sadrži u većem broju neke aminokiseline) pa ga stoga treba davati oprezno. Slezina sadrži znatne količine gvoždja, pluća su bogata vitaminom C, a jetra sadrži velike količine aminokiselina, vitamina, minerala i ugljikohidrata. Ako se psu (pogotovo malom) želi dati meso živine, nužno je da se uklone sve kosti. Kad je reč o kostima, treba naglasiti da za ishranu psa dolaze u obzir samo velike sirove kosti jedanput nedeljno, dok male pak treba izbegavati jer mogu dovesti do začepa jednjaka i creva, kao i do drugih komplikacija. Starim psima sa lošim zubalom ne valja uopšte davati kosti.
Za psa je poželjno menjati vrstu mesa. Meso treba uvijek davati u manjim komadima. Od hrane biljnog porekla psima se daju: hleb, riža, povrće (krompir, šargarepa, salata, spanać i blitva).
Hrana se za pse uglavnom kuva. Priređuje im se supa od mesa ili iznutrica. Supom se prelije hleb isečen na male komade. Povrće se (izuzev krompira koji se kuva u supi) iseče i prelije vrućom vodom i izgnječi, šargarepa se izrenda i pomeša sa skuvanom hranom. Hranu treba pripremati za svaki obrok i ona treba da bude kašaste konzistencije, dovoljno topla i umereno posoljena. Psima se ostavlja hrana za kratko vreme (petnaestak minuta) i nakon toga se sva preostala hrana udaljuje da se ne skupljaju muve.
Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:
- 1/3 mesa;
- 1/3 pirinča;
- 1/3 povrća;
- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosecno, treba dati 60 grama ove mešavine dnevno po kilogramu telesne težine.
Ako nemate vremena da svaki obrok kuvate, možete dati granuliranu hranu.
U nastavku teksta sledi kraći spisak namirnica koje ne treba koristiti u ishrani pasa. Ova lista naravno, nije kompletna, jer bi nabrajanje svega što vaš ljubimac ne sme da jede, iziskivalo mnogo, mnogo više prostora:
- Alkoholna pića i jela koja u sebi imaju alkohol (mogu da izazovu trovanje, komu i smrt).
- Hrana za bebe (može da sadrži crni luk u prahu koji je jako toksičan za pse. Ako se daje u većim količinama treba imati na umu da hrana za bebe nema dovoljne količine minerala i vitamina koji su potrebni psu).
- Kosti ribe i živine (mogu da dovedu do opstrukcije ili povrede digestivnog sistema).
- Hrana za mačke (generalno sadrži veće količine proteina i masti).
- Čokolada, čaj, kafa i drugi proizvodi sa kofeinom (sadrže kofein, teobromin ili teofilin, koji mogu da budu jako toksični i pogađaju srce i nervni sistem.
- Agrumi (mogu da izazovu povraćanje).
- Grožđe i suvo grožđe (sadrže nepoznat toksin koji može da osteti bubrege).
- Hmelj (nepoznat sastojak izaziva ubrzano disanje, ubrzan rad srca, povećanu temperaturu grčeve i smrt).
- Dodaci humanoj ishrani koji sadrže gvožđe (mogu da ometaju rad digestivnog sistema i da budu toksični za druge organe kao sto su jetra i bubrezi).
- Velike količine dzigerice (mogu da izazovu hipervitaminozu vitamina A, što pogađa mišiće i kosti).
- Mleko i drugi mlečni proizvodi (neki odrasli psi nemaju dovoljne količine enzima laktaze, koja obara vrednosti laktoze u mleku. Zbog toga cesto dolazi do dijareje. Najbolje bi bilo koristiti specijalna mleka koja u sebi ne sadrže laktozu).
- Crni i beli luk (sirov, kuvan ili u prahu, sadrži sulfokside i disulfide koji mogu da oštete krvne ćelije i izazovu anemiju. Beli luk je ipak, manje toksičan od crnog).
- Paradajz i krompir (sadrže oksilate koji mogu da utiču na rad digestivnog, nervnog i urinarnog sistema).
- Sirova jaja (sadrže enzim avidin koji umanjuje absorpciju biotina (vitamin B). Ovo može dovesti do problema sa kožom i dlakom.Takođe, u sirovim jajima se često nalazi i salmonela).
- Sirova riba (može da dovede do deficita tiamina (vitamin B) sto prouzrokuje gubitak apetita, grčeve a u nekim slučajevima, kod manjih rasa i smrt).
- So (ukoliko se daje u većim količinama može dovesti do neravnoteže elektrolita u organizmu).
- Hrana bogata sećerom(dovodi do gojaznosti, problema sa zubima, dijabetesa i svih problema koje dijabetes sa sobom nosi).
- Ostaci sa stola (nisu nutritivno izbalansirani i ne bi trebalo da čine više od 10% ishrane psa, masnoću treba skinuti sa mesa a kosti ne davati).
- Kvasac za testa (može da izazove veoma bolne gasove u digestivnom sistemu. U nekim slučajevima izaziva ozbiljne probleme u stomaku i crevima).

10/01/2018

Pošto nam zima nije donela sneg i niske temperature, samim tim su i krpelji ostali aktivni. Baš zbog toga nemojte zaboraviti da zaštitite svog ljubimca protiv krpelja.
Kod nas imate veliki izbor preparata protiv krpelja u vidu kapi, tableta, ogrlica.

Bolesti koje krpelj prenosi
Bolesti koje prenosi krpelj, od kojih mogu oboleti i naši kućni ljubimci su babezioza ili piroplazmoza, erlihioza pasa, lajmska bolest ili borelioza i anaplazmoza.

BABEZIOZA je infektivna bolest koju izaziva protozoa babesia canis. Ova protozoa parazitira u crvenim krvnim zrncima, a ujedom je prenosi zaraženi krpelj na našeg ljubimca. Poznata je još i pod nazivima piroplazmoza i krpeljska groznica. Bolest može biti akutna i hronična, a podložnije su joj mlađe jedinke. Simptomi koji se javljaju kod ove bolesti je tamno obojena mokraća i neraspoloženje ljubimca, a pored toga javlja se i povišena temperatura, opšta slabost, zamor, ponekad i žutica. Dijagnostika se vrši labaratorijskom analizom krvi, uz pomoć koje se utvrđuje postojanje Babezije kanis koja je i izazivač ovog oboljenja. Lečenje podrzumeva davanje odgovarajućih lekova, kao i potpornu terapiju organizmu u vidu infuzije i vitamina. Ukoliko se babezioza ne leči pravovremeno može doći do uginuća.
ERLIHIOZA je infektivna bolest od koje oboljevaju kućni ljubimci, a prenosi je zaraženi krpelj i za razliku od piroplazmoze, erlihija parazitira u belim krvnim zrncima. Radi se o rikeciji iz roda erlichia. Akutni tok se karakteriše masivnim, tačkastim krvarenjem po koži, sluzokoži i unutrašnjim organima, a kućni ljubimci imaju visoku temperatu, gube apetit, uvećavaju im se limfni čvorovi. Lečenje ove bolesti se uspešno sprovodi antibioticima, ali kod zapuštenih slučajeva kućni ljubimci mogu i fatalno završiti.
LAJMSKA BOLEST ili borelioza je infektivna bolest koju prenosi ujedom oboleli krpelj iz roda Ixodes. Uzročnik je spiroheta Borrelia burgdorferi, iz roda Borrelia. Prenosioci takođe mogu biti i larve i nimfe, a ne samo odrasli krpelj. U akutnom stadijumu, kućni ljubimci imaju izraženo crvenilo oko mesta ujeda, malaksalost, temperaturu, i oticanje zglobova praćeno hramanjem. Ukoliko se lajmska bolest ne leči, hroničan tok bolesti može izazvati ozbiljne komplikacije. Uspešno se leči antibioticima ukoliko se lečenje počne na vreme.
ANAPLAZMOZA je bolest koju uzrokuje Anaplasma phagocytophillium. Taj uzročnik ugrizom krpelja ulazi u našeg ljubimca i naseljava se u bela krvna zrnca. Simptomi obično počnu naglo, a najčešći su potištenost, povišena temperatura i otečeni bolni zglobovi. Infekcija se javlja posle 10 do 14 dana ali ponekad može proći i nekoliko meseci do ispoljavanja bolesti. Dijagnostika se obavlja laboratorijskom analizom krvi a danas se sve češće koriste brzi testovi koji za samo nekoliko minuta utvrđuju da li su naši kućni ljubimci bili žrtve ovog parazita.

30/12/2017

Da li ste znali da oko 5.000 kućnih životinja godišnje umire od srčanog udara izazvanog eksplozijom petardi.
Praznična euforija, nikako ne može da prođe bez pirotehničkog asortimana, a ukoliko vama smeta da se na svakom koraku štrecate od iznenadnih eksplozija, zamislite kako je vašem kućnom ljubimcu koji nema predstavu šta se to oko njega dešava. Petarde mogu da prestraše i ozbiljno povrede životinje, a postoji mogućnost i da životinja ugine od srčanog udara. Ukoliko imate ljubimca koji se plaši praska petarde, trebalo bi da preduzmete izvesne mere kako biste zaštitili svog mezimca.
Za ljubimce koji se boje i drhte po pravilu je dovoljno pripremiti posebnu prostoriju gde će zvukovi i bljeskovi spolja biti smanjeni na najmanju moguću meru, i pružite mu neku vrstu zanimacije. Spustite roletne ili na neki drugi način sprečite da bljeskovi vatrometa prodiru u prostoriju. Još jedan vrlo koristan trik je da pojačate televizor ili radio, kako bi glasnoćom sa televizora prekrili buku spolja. Nekoliko sati pre vatrometa smestite životinju u pripremljenu prostoriju, pojačajte televiziju i dajte mu neku igračku koju najviše voli, neka se zabavlja s njom.
Najvažnija stvar je da vlasnik bude smiren, jer kada životinja oseti da se vlasnik ne boji, i ona sama će biti smirenija i opuštenija. Ukoliko oseti vaš strah, to će je samo dodatno uzbuditi i uznemiriti.
Ipak, postoje životinje koje se doslovce izbezume kada počne pucnjava, i koju nemožete ni na nikakav način smiriti ili odvući koncentraciju od pucnjave. Takve životinje izrazito drhte, od straha mogu povraćati, i u nekim slučajevima mogu čak biti i opasne za okolinu, jer su izbezumljene od straha. Ukoliko je strah životinje stvarno jako izražen, životinji se može dati sedativ, koji će životinju smiriti ili uspavati, i na taj način smanjiti osetljivost prema buci. To je najhumanije rešenje za izrazito uznemirene životinje, jer ponekim psima treba i nekoliko nedelja da se potpuno oporave od šoka. U svakom slučaju, OBAVEZNO sklonite decu od takvih životinja u vreme kad su najuznemirenije, jer mogu od straha da ugrizu, iako su inače mirne.
Kod nas možete kupiti razne vrste sedativa,calm tableta pa dati životinji nekoliko sati pre najintenzivnijeg pucanja kako bi olakšali životinji, ali i sebi praznik. Za sve dodatne informacije, stojimo Vam na raspolaganju.

22/12/2017

Iako je zima, buva još uvek ima. Nemojte zapostaviti Vaše ljubimce ni u zimskom periodu, zaštite ih od buva. Kod nas možete naći velik izbor preparata protiv buva u vidu kapi, tableta i ogrlica.
Buve su mali insekti, a ipak stvaraju velike probleme psima, mačkama i njihovim vlasnicima. Ukoliko želimo da se izborimo sa buvama, ne treba svu pažnju samo da usmerimo na našeg ljubimca nego i na okolinu, zato što se baš tu odvija najveći deo razvoja buve. Ujedi buva kod nekih životinja mogu da budu neprimetni, kod drugih mogu da izazovu blagu iritaciju a kod nekih izražen svrab, crvenilo, gubitak dlake pa čak i pojavu ulceracija. Često se javlja i alergija na pljuvačku buva koja izaziva ozbiljne promene na koži. Veliki broj buva može da izazove i anemiju naročito kod štenaca i mačića. Buve mogu da prenesu i uzročnike različitih bolesti.

14/12/2017

DISPLAZIJA KUKOVA
Displazija kukova i laktova podrazumeva specifične razvojne i druge anomalije koje obuhvataju zglob kuka, osnosno lakta. Ova bolest se pretežno javlja kod velikih pasa a najčešće se beleži kod nemačkih ovčara, zlatnih retrivera, labradora, rotvajlera i sličnih rasa. Razlog tome je velika telesna masa koja vrši pritisak na obolele zglobove kukova i laktova.
Displazija izaziva brojne i teške zdravstvene probleme. Spada u jedno od najčešćih dijagnostikovanih ortopedskih oboljenja kod pasa i izaziva noćne more odgajivačima i vlasnicima pasa. Displazija može dovesti i do degeneracije zglobova i nasledna je, te oboleli psi veoma često prenesu ovu bolest na potomke. Ovim se bolest širi i umnožava.
Simptomi
Kod displazije kukova javlja se greška pri razvoju, gde glava butne kosti i čašica na karlici ne odgovaraju jedan drugom. Često ni tkivo raspoređeno na kuku nije dovoljno zategnuto, te glava butne kosti leže labavo i nepotpuno se zatvara zglob. Kod mladih jedinki se oboljenje teško primećuje i uglavnom se vide nepravilnost u hodu. Sa razvojem bolesti dolazi do još otežanijeg hodanja, psi teško ustaju iz ležećeg ili sedećeg položaja, izbegavaju kretanje i bolno se oglašavaj prilikom kretanja. Zbog neravnomernog opterećenja pojedinih delova zgloba, kukovi se više troše te dolazi do habanja hrskavice zgloba, zadebljanja čaure zgloba i stvaranja koštanog tkiva na zglobu. Sve navedeno izaziva hramanje i jak bol kod pasa. Kod težih oblika i zapuštenih slučajeva psi trpe velike bolove i potpuno prestaju da se kreću.
Dijagnoza i lečenje
Displazije kukova i laktova se dijagnostikuju kliničkim pregledom i rendgenskim snimanjem. Ova procena se radi sa 6 i 12 meseci života ljubimca. U zavisnosti od stepena oboljenja, starosti i veličine psa kao i troškova lečenja pristupa se terapiji, koja moze biti konzervativna i operativna. Kako je reč o neizlečivom oboljenju, terapija se u ranim fazama oboljenja svodi na davanje medikamenata koji umanjuju bol, uz dodatak vežbi koje će ojačati muskulaturu i time smanjiti opterećenje na zglobovima i kukovima. Ukoliko se ustanovi da je pas gojazan, neohodno je redukovati telesnu težinu. Na tržištu postoji i medicirana hrana bogata sa glukozaminom i hondroitinom, koja je svojim sastavom formulisana da pojačava mišićnu muskulaturu i smanji gubitak hrskavice. Nažalost, terapija smanjivanja bola ne daje dugoročno dobre rezultate jer se radi o progresivnom oboljenju .
Hirurška tehnika podrazumeva odstranjivanje glave butne kosti pri čemu više nema kontakta glave i čašice kuka pa se tako obezboljuje ljubimac. Pas posle te intervencije koristi nogu uz nešto manje hramanje. Krajnja mera u terapiji artroze kuka a time i displazije kuka je ugradnja veštačkog kuka. Trenutno se razvija hirurška tehnika kojom se stružu vrhovi izraslina i tako obezbeđuje obezboljivanje ljubimca.
Preventiva
S obzirom da se radi najčešće o naslednom oboljenju najbolju preventivu predstavlja isključivanje iz procesa priploda onih pasa na kojima je utvrdjena pojava displazije na procenama putem radioloških snimanja u 6. i 12. mesecu života.

06/12/2017

Zarazne bolesti mačaka

Besnilo
Besnilo je u celom svetu rašireno. Besnilo je akutno virusno infektivno oboljenje svih domaćih i divljih životinja i čoveka koje se isključivo prenosi ujedom besne životinje. Uzročnik besnila spada u grupu Rhabdo-virusa, genus Lyssa. Prirodna infekcija nastaje gotovo uvek ujedom besne životinje (vrlo retko na drugi način) i uvek preko virulentne sline. Inkubacija je veoma promenljiva i ona traje od dve do osam nedelja pa sve do godinu dana. Kod nas se svake godine sprovodi obavezno cepljenje mačaka protiv besnila.

Mačija kuga - Feline infektious Enteritis - Panleukopenija
Virusna bolest koja se izuzetno lako prenosi i razvija, ali koja se srećom gotovo 100% sprečava vakcinom koja se daje, u kombinaciji sa vakcinom protiv mačijeg gripa, u osmoj i dvanestoj nedelji a kasnije jednom godišnje. Simptomi su: izuzetno visoka temperatura, proliv - često sluzav i krvav, povraćanje, bolan abdomen, gubljenje apetita i interesa za okolinu. Mačka može pokazivati želju da pije ali često to ne može da uradi.
Odnesite mačku veterinaru i izolujte ostale mačke od nje. Kod nevakcinisane mačke su mali izgledi za izlečenje. Bez obzira na to da li je mačka izlečena ili ne uništite svu posteljinu na kojoj je spavala. Ukoliko vam mačka ugine, sledećih 6 meseci ne donosite u kuću nevakcinisanu mačku. Najsigurnija prevencija je vakcinacija.

Mačiji grip
Zajedničko ime za nekoliko sličnih virusnih oboljenja. Neke od njih su više a neke manje zarazne. Preporuka je da sklonite ostale mačke od obolele jedinke. Tipični simptomi su: prekomerno lučenje vodenasto -sluznog nosnog iscetka, povećano suzenje očiju, povišena temperatura, gubitak apetita, potištenost. Najpoznatije su dve bolesti koje svrstavamo pod mačiji grip: zarazni rinotrahetitis (Feline viral rhinotrchetitis) i zaraznu mačiju kijavicu (feline calcivirus). Postoji zajednička zaštitna vakcina, i to je jedina sigurna prevencija.

Mačija infektivna leukemija - Feline leukemia virus (FeLV)
FeLV oslabljuje mačiji imuno sistem na sličan način na koji SIDA oslabljuje ljudski sistem. FeLV se često naziva mačijom sidom, ponekad šireći paniku među ljudima koji ne poznaju ovu mačiju bolest. Bitno je reći da ljudi ne mogu dobiti SIDU (ili leukemiju) od zaraženih mačaka. Simptomi bolesti su: gubitak apetita, gubitak težine, temperatura, opšta malaksalost životinje. Bolest se prenosi putem pljuvačke, ugrizom, lizanjem ili kijanjem.
Na žalast za sada je bolest ne izlečiva. Srećom za zdrave mačke postoji sigurna vakcina.

Feline Imunodeficiency virus (FIV)
FIV, poput FeLV-a, deluje na mačke slično kao što virus SIDE deluje na ljude.I simptomi su joj slični simptomima FeLV-a: anemija, gubitak apetita, gubitak težine, dijareja, malaksalost. Prenosi se kao FeLV.
Poznato je da su neke mačke koje su imale virus FIV-a živele duže od pet godina uz stalnu veterinarsku pomoć. Za sve vreme bolesti mačku morate držati u kući, u izolaciji, odvojenu od ostalih mačaka. I FIV-om se, kao ni FeLV-om ljudi ne mogu zaraziti od mačaka.

Zarazno zapaljenje potrbušnice - Feline infectious peritonitis (FIP)
Virusna bolest koja se prenosi direktnim kontaktom jedinki. Virus ne može živeti dugo van tela mačke. Simptomi bolesti su: visoka temperatura, gubitak apetita, dijareja. Mačke su obično depresivne, lako se umaraju i mnogo leže. Od FIP-a najčešće oboljevaju mačke mlađe od 5 godina i on postoji u dva oblika: kao takozvani vlažni i suvi FIP. Kod vlažnog oblika FIP-a pored svih nabrojanih simptoma postoji još jedan. Usled nagomilavanja tečnosti stomak se stalno povećava. U najvećem broju slučajeva se pojaviti i otežano disanje kao posledica prisustva vode u plućnoj maramici. Suvi oblik FIP-a je mnogo teži za raspoznavanje. Da bi se, kada se pojave gornji simptomi utvrdilo da li mačka boluje od suvog oblika FIP-a potrebni su laboratorijski nalazi.
FIP je najčešće fatalan po mačiji život, ali se on može produžiti sa antibioticima, vitaminima i pravilnim zaustavljanjem dehidracije. Međutim, kada mačka počne da odbija hranu mali su izgledi za produženje njenog života. Ukoliko je neka mačka u vašoj kući imala FIP ne smete drugu unositi najmanje mesec dana, ukoliko je niste vakcinisali.

Infektivna anemija - Feline infectious anaemia (FIA)
Virusna bolest koja je izuzetno opasna jer se simptomi često teško primećuju. Bolest prenose buve i drugi paraziti kojima je mačija krv hrana, a nose parazit, Haemobartonella felis. Problem je tim veći što majka ne mora da pokazuje znake bolesti a da mačići budu inficirani preko placente. Simptomi bolesti su: tromost, ravnodušnost, gubitak apetita a samim tim i gubitak težine i snage, blede desni. Problem je u tome što su ovi simptomi ponekad toliko slabo primetni, da do naglog razvoja bolesti dolazi tek pošto je mačka bila izložena velikom stresu, ili se pojavila neka druga bolest.
Antibiotici i vitaminske injekcije, hrana ,ili injekcije, bogata organskim gvožđem. Kao prevenciju redovno čistite ljubimca od spoljnih parazita.
U nasoj ambulanti mozete obaviti vakcinaciju Vasih maca, kao i dijagnostigu zaraznih bolesti brzim testovima. Cena vakcine je 1.200 dinara i cena brzih testova je 1.500 dinara.

12/10/2017

KARDIOVASKULARNA DIROFILARIOZA – «BOLEST SRČANOG CRVA» KOD PASA I MAČAKA
Srčani crv je parazit koji izaziva ozbiljne zdravstvene probleme kod pasa. On parazitira kod pasa, ali se u sve većem broju nalazi i kod mačaka. To je vrsta parazita, valjkasta glista, kojeg prenose komarci u fazi sisanja krvi. Odrasli crvi mogu dostići dužinu I do 30cm I smešteni su u krvnim sudovima pluća I srca. Njihovo prisustvo dovodi do tzv. Bolesti srčanog crva I spada u jako ozbiljne bolesti jer može izazvati smrt kod vašeg ljubimca I pored adekvatne terapije.
Ženke parazita u krv domaćina oslobađaju svoje mladunce koji se zovu mikrofilarije. Komarac dok sisa krv unese u svoj organizam ove larvice I nakon prosečno 14 dana u organizmu komarca se razviju larvice koje mogu zaraziti drugu životinju ukoliko je taj komarac ubode. U novom domaćinu te infektivne larvice putujući ka plućima I srcu rastu I sazrevaju u odrasle oblike. Proces odrastanja ovog parazita traje 6-7 meseci.
Veoma je važno zapamtiti da se ova bolest ne može preneti nikako drugačije izuzev ubodom zaraženog komarca ( ne može hranom, vodom ili direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom)
Uznemiravajuća je činjenica da ovo nije egzotična bolest koja postoji u nekim dalekim krajevima sveta, već bolest koja uzima sve više maha baš ovde kod nas, u Srbiji, zato vodite računa da zaštitite svog ljubimca.

10/10/2017

Poklanjaju se dva psa i dve mace, hitno. Kontaktirati Mariku 063/1733327

22/07/2017

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1480587585307385&id=547884448577708

01/06/2017

OTROVNE BILJKE ZA KUCNE LJUBIMCE
Psi i mačke su po prirodi radoznale životinje, naročito dok su mladi. Tada svet oko sebe upoznaju njuškanjem i grickanjem svega što vide. Sobne ili baštenske biljke, pa čak i dekorativno suvo cveće, mogu biti savršena „igračka“, zbog koje će dovesti život u opasnost.
Kaladijum, filodendron i difenbahija su najopasnije saksijske biljke za kućne ljubimce. Ništa manje opasni nisu hibiskus i ljiljani. Pored navedenih biljaka, opasnost po zdravlje vašeg ljubimca predstavljaju i fikusi, šeflera, bendžamin, dracena, asparagus, božićna zvezda, begonija, anturium, drvo života, juka, ciklama, paprat, kroton, puzavice i kalanhoja.
Većina navedenih biljaka ljubimcima iritira usnu duplju, izaziva povraćanje i probleme sa digestivnim traktom. Smrtni slučajevi su veoma retki, ako se blagovremeno reaguje, jer životinja uglavnom unese u organizam veoma malu količinu opasne biljke. Ukoliko primetite ove simptome, otežano disanje, slabost, preosetljivost na dodir, tikove, cvokotanje zubima, osetljivost na buku i svetlost ili bilo koji drugi oblik neuobičajenog ponašanja, odmah odvedite vašeg ljubimca kod veterinara. Ukoliko je došlo do trovanja biljkom, poželjno bi bilo veterinaru navesti naziv biljke ili odneti jedan njen deo, jer će to umnogome pomoći prilikom određivanja terapije. Nikako ne bi trebalo da terate ljubimca da povraća. Mera prve pomoći može biti ispiranje njuške i usta čistom vodom.
Najbolja preventivna mera jeste fizičko razdvajanje ljubimaca i štetnih biljaka koje već imate u kući. Saksije postavite tako da ljubimci nikako ne mogu dohvatiti grane i lišće, a u dvorištu napravite posebne leje.
I ne zaboravite – vaši ljubimci ne umeju instinktivno da prepoznaju koje biljke su za njih otrovne.