22/10/2022
MRNJAU FEST I NOĆ VEŠTICA :)
Dan veštica, Halloween ili Dan svih svetaca je 31. oktobra! Hajde da se pripremimo za proslavu na Mrnjau Festu:
Mrnjau Fest je otvoren za posetioce u subotu i nedelju 29-30. oktobra u Hotelu Jugoslavija. Takmičenje mačaka je od 10-18h. Udomljavanje zdravih i lepih maca i programi za decu su od 11-17h. Ulaznica je 400 dinara za ceo dan. Za decu predškolskog uzrasta ulaz je slobodan!
MAČKE I VEŠTICE
Povezanost veštica, mačaka i Noći veštica prisutna je već hiljadama godina, a časopis "Mačka" se potrudio da sazna zašto su crne cica-mace postale simbol ovog praznika, sve popularnijeg i u našoj zemlji.
POSLASTICA ILI SMICALICA
Bilo kako bilo, Veče svih svetaca, kako se prevodi originalni naziv ovog praznika, proslavlja se širom planete, ali najviše na Zapadu. Kasnije je došlo je maskiranje, a kostimi su pretežno zastrašujući – veštice, duhovi, kosturi… Mališani maskirani idu od vrata do vrata i sa komšijama igraju igru „Poslastica ili smicalica” i skupljaju slatkiše. Ako komšija odabere smicalicu – mališani će počiniti neko nevaljalstvo, a ako odabere poslasticu – podeliće im slatkiše, a ponekad i sitan novac. Ovu tradiciju su, prema istorijskim podacima, stvorili Irci i ostavili nam je u amanet.
SLATKIŠI
Proslavljanje ovog praznika je poslednjih godina sve popularnije i u našoj zemlji, najverovatnije pod uticajem popularnih filmova i serija, pa su i naši mališani poželeli da ovaj dan provedu pod maskama i, naravno, „zarade” gomilu slatkiša. Ono što je nas zaintrigiralo jeste – zašto su mačke povezane sa ovim praznikom, i to naročito one crne, i zbog čega se veruje da su naše voljene cica-mace zločesti pratioci veštica. I evo šta smo saznali.
STARI EGIPAT
Ima istoričara koji smatraju da su mačke i Noć veštica povezane još od starog Egipta. U pozitivnom smislu, razume se, jer je nadaleko poznato koliko su Egipćani obožavali mačke. Naime, boginja s mačjim likom Bastet (Bast) bila je boginja noći, i verovalo se da se svakog dana kada zađe sunce ona bori sa zmijom tame, koja je najveći neprijatelj sunca. Svakog jutra, kada bi se na horizontu pojavili prvi zraci, to je značilo da je Bastet pobedila.
KELTI
U keltskoj mitologiji bića po imenu Sits predstavljana su kao crne mačke s belom flekom na grudima koje su krale duše i proganjale stanovnike po današnjoj teritoriji Škotske. Samhejn je keltski festival koji se proslavljao od 31. oktobra kada zađe sunce do izlaska sunca 1. novembra i označavao je kraj žetelačke sezone i početak zime. Prema verovanju Kelta, mačke Sits blagoslovile bi svaku porodicu koja bi u noći proslave ispred svoje kuće ostavila tanjir mleka za njih. Oni koji to ne bi učinili – bili bi prokleti zauvek. Samhejn je s vremenom postao Dan svih svetaca, a poslednjih vekova i decenija – Noć veštica. Praznik su od Kelta preuzeli Rimljani, pa potom hrišćani, da bi svoj najveći procvat praznik doživeo u SAD kao najkomercijalniji praznik na svetu uz Dan zaljubljenih.
PREDRASUDE
Po svemu sudeći, predrasude prema mačkama, naročito prema onima crne boje, potiču još iz mračnog srednjeg veka, kada se verovalo da se veštice mogu transformisati u mačke, kao i da se svaka veštica nakon smrti reinkarnira u mačku. I to crnu, razume se. Takođe, postoje verski zapisi koji govore da je đavo vešticama darivao crne mačke kako bi bile njihove sluge.
Nažalost, mističan izgled crnih mačaka, ali i prgav karakter pojedinih cica-maca, nisu im išli u korist, jer tamno krzno i oči jarkih boja koje svetlucaju u mraku mnogima i danas uteruju strah u kosti. Predrasude su tako žive i danas, pa mnogi i dalje misle da će im se nešto loše dogoditi kada im crna mačka pređe put, iako je, istini za volju, istinitija izreka „Ako vam crna mačka pređe put – to znači da je negde krenula”.
EVROPA
Prema rečima Džilijan Čisom, s kalifornijskog univerziteta Berkli, Evropa je od davnina nepravedna prema crnim cica-macama, i koreni ovih prerasuda mogu se naći u gotovo svakoj zemlji.
– Na primer, na prostoru današnjeg Ujedinjenog Kraljevstva, mačke su oduvek bile proganjane kao bića koja čine zlo. U škotskoj i irskoj narodnoj tradiciji, postojale su zle vile u mačjem telu koje su uhodile i napadale ribare na barkama. U srednjovekovnoj Španiji i Francuskoj verovalo se da crne mačke donose nesreću svakome ko se nađe u njihovoj blizini – pokazuju pisani istorijski podaci.
KOMERCIJALIZACIJA
A kakve sve to ima veze sa Noći veštica? U proslavljanju ovog praznika važno mesto ima odavanje počasti mrtvima, što ide ruku pod ruku sa činima, a samim tim i sa vešticama.
S vremenom, veštice i crne mačke postale su tako komercijalni simbol ovog dana, uz bundeve, razume se, kao sezonskim plodom pogodnim za rezbarenje.
POP KULTURA
Histerija veštičarenja trajala je u Evropi i Severnoj Americi od 1560. do 1660. godine, ceo jedan vek! Kada je ova praksa, na sreću, potpuno napuštena, veštice su na tapet ponovo dospele krajem 19. veka, ali kao simboli pop kulture. Od tada do danas često se pojavljuju u filmovima, serijama, stripovima, bajkama… Mnogi se sećaju serije o čuvenoj Sabrini, veštici tinejdžerki, a godinama je planetarno bio popularan i njen mačor po imenu Salem.
PONEGDE DONOSE I SREĆU
Crne mačke u nekim krajevima sveta donose sreću. Jedno englesko sujeverje kaže da ako nevesti poklonite crnu mačku, to će joj doneti sreću u braku. Takođe, veruje se da će mladi bračni par ako na početku braka ima crnu mačku u kući imati dugačak i srećan zajednički život, i da će crna mačka oterati zlu kob. U Japanu se veruje da će posedovanje crne mačke devojci doneti mnogo udvarača. A možda je najzanimljivije verovanje da su crne mačke odlična publika. U pozorišnim krugovim mnogih kultura sveta se veruje da ako se crna mačka nađe u publici tokom premijere predstave, ona će se dugo i uspešno prikazivati.
Dan veštica, Halloween ili Dan svih svetaca je 31. oktobra! Hajde da se pripremimo za proslavu na Mrnjau Festu:
Mrnjau Fest je otvoren za posetioce u subotu i nedelju 29-30. oktobra u Hotelu Jugoslavija. Takmičenje mačaka je od 10-18h. Udomljavanje zdravih i lepih maca i programi za decu su od 11-17h. Ulaznica je 400 dinara za ceo dan. Za decu predškolskog uzrasta ulaz je slobodan
