Na kojoj ce se poklanjati stenci a i stranica pomocu koje ce te moci da kupite stene Americkog Staforda :)
Карактер
Амерички стафордски теријер је веома истрајан пас који воли да се игра. Способан је да цео дан проведе у игри и понављању одређених радњи, тако да је обука за њега природан и забаван процес који га не чини нервозним. Због своје уравнотежене[тражи се извор од 10. 2011.] нарави добро
се показао као терапијски пас. Може му се приписати нетрпељивост према другим псима, али се то може кориговати правилним васпитањем и правовременом социјализацијом. Изузетно је храбар пас.
Изглед пса
Амерички стафордски теријер мора одавати утисак велике снаге у односу на своју величину. То је добро грађен пас, мишићав али окретан и грациозан, који будно прати околину. Треба да је чврст, ни дугоног ни хртаст.
Уши могу бити купиране или некупиране. Ако су некупиране треба да су кратке, у виду полуруже или усправне. Уши које слободно падају се кажњавају.
Очи су тамне боје, округле, смештене ниско и веома размакнуте.
Њушка код овог пса је средње дужине, заобљена у горњем делу и нагло се скупља испод очију. Вилице добро истакнуте, доња је јака и чврста. Усне су чврсте и добро прилежуће, без делова који висе. Горњи цекутићи су у уском додиру са предњом страном доњих секутића (маказасто зубало). Њушка треба да буде апсолутно црна.
Врат је средње дужине, снажан, лагано избочен, сужава се од плећки према потиљку. Кожа на врату није опуштена.
Рамена су јака и мишићава, а лопатице широке и косе. Ребра добро засвођена, дуга према задњем делу.
Предње ноге довољно размакнуте што омогућује правилан развој груди, које су високе и широке.
Леђа су прилично кратка. Благо засвођена од гребена према трупу и ца умерено кратком косином од од трупа према корену репа.
Слабине благо увучене.
Реп је кратак у односу на висину, ниско усађен, постепено се стањује према врху. Није ни увијен ни издигнут изнад леђа. Реп се не купира. Предње ноге морају бити праве, кости су јаке и заобљене, подлактице чврсте и праве.
Задње ноге су веома мишићаве, потколенице су спуштене и нису окренуте ни унутра ни споља. Шапе су средње величине, збијене и чврсте. Корак код овог пса треба да је еластичан. Длака је кратка, густа, чврста при додиру и сјајна.
Дозвољене су све боје длаке, једнобојна, вишебојна или шарена. Непожељна је сасвим бела, више од 80% беле, црна са ватрено црвеном и боја џигерице. Пожељна висина је од 45,72 cm до 48,26 cm код мужјака, и од 43,18 cm до 45,72 cm код женки. Тежина од 26-30 kg. Кажњава се депигментација њушке, светле очи или капци без пигмента, сувише дуг или неправилно ношен реп, предгриз или подгриз. Мужјак мора имати оба тестиса.
Историја настанка расе
Настанак америчког стафордског теријера се везује за период 19. века, када су љубитељи булдога, подстакнути популарношћу борби паса, одлучили да створе расу која би била прави пас за борбе. Укрштајући расе које су важиле за најиздржљивије, најотпорније, и пре свега најјаче, створен је пас снаге булдогa али мање величине, што му је омогућавало већу окретност и брзину. Назвали су га бул и теријер (bull and terrier). Служио је за борбе паса, али је и интензивно извожен из Европе у Америку.
Касније је преовладала потреба за псима који су корисни у домаћинству, те је овај пас нашао своју примену у чувању имовине, стоке и као помагач у лову. Различити услови и начин живота узроковали су и различите типове ових паса, па је постала приметна и физичка разлика. Пси који су одгајани на имањима као радни пси, били су већег и јачег тела, и како је време одмицало они су постајали све популарнији и траженији.
1936. је основан први клуб под називом "Staffordshire Terrier". Данас познато име амерички стафордски теријер датира из 1972. године. Године рада и строга селекција учиниле су да ова раса буде другачија од првобитне, тј. од америчког пит бул теријера. Постоји веома велика сличност између америчког стафордског теријера и Стафордског бул теријера.
